Autizam forum

Autizam forum


You are not connected. Please login or register

DNK testovi koji otkrivaju opasne bolesti

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 DNK testovi koji otkrivaju opasne bolesti on Wed Jan 07, 2009 11:20 am

Gost


Guest
Piše: Tanja Rudež

U Americi i Europi se bi lježi nagli razvoj bioteh­noloških tvrtki koje nude komercijalne genetske testove, no znanstvenici pozivaju na oprez

Ot­krij­te što naj­no­vi­ja istra­ži­va­nja ka­žu o va­ma i vašim ge­ni­ma, slo­gan je ko­jim ka­li­for­nij­ska bi­o­te­hno­loška tvr­tka 23an­dMe pri­vla­či kli­jen­te ka­ko bi uz po­moć ge­net­skih te­sto­va istra­ži­li svo­je po­ri­je­klo, ali i sklo­nost pre­ma ra­zli­či­tim bo­le­sti­ma. Ku­ćni DNK?test kit ko­ji nu­di 23an­dMe ve­li­ki je hit u Ame­ri­ci pa ga je čak i ugle­dni ma­ga­zin Ti­me pro­gla­sio naj­ve­ćim izu­mom 2008. go­di­ne.

- Sva­tko od nas ima sklo­nost pre­ma ne­koj bo­le­sti, a ako do­volj­no ra­no za to sa­zna­te, mo­že­te dje­lo­va­ti ka­ko bi­ste spri­je­či­li da se bo­lest ra­zvi­je - izja­vi­la je An­ne Wojcicki ko­ja je 2006. za­je­dno Lin­dom Avey osno­va­la 23an­dMe.

Slavni klijenti

Uspješna po­du­ze­tni­ca An­ne Wojcicki po­zna­ta je i kao su­pru­ga Ser­ge­ja Bri­na, su­o­sni­va­ča Go­o­glea. Upra­vo je Brin bio je­dan od pr­vih kli­je­na­ta 23an­dMe, a ge­net­ski su te­sto­vi ot­kri­li da no­si gen ko­ji je po­ve­zan sa sklo­nošću pre­ma Par­kin­so­no­voj bo­le­sti.

- Ta je spo­zna­ja dje­lo­va­la na Ser­ge­ja ta­ko da je pro­mi­je­nio ne­ke ži­vo­tne na­vi­ke. Sa­da više vje­žba i ne pi­je ka­vu ni­ti bi­lo ko­ji na­pi­tak ko­ji sa­dr­ži ko­fe­in - re­kla je Wojcicki. Me­đu sla­vnim kli­jen­ti­ma nje­zi­ne kom­pa­ni­je su TV zvi­je­zda Oprah Winfrey, me­dij­ski mo­gul Ru­pert Mur­dock te Warren Buf­fett, je­dan od naj­bo­ga­ti­jih lju­di na svi­je­tu, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći ge­net­skom te­stu sa­znao da ni­je u ro­du s pje­va­čem Jimmyjem Buf­fe­tom. 23an­dMe nu­di ge­net­ske te­sto­ve za 58 bo­le­sti, ali i in­for­ma­ci­je o po­ri­je­klu iz ko­jih kli­jent mo­že do­zna­ti je li u ro­du s Džin­gis-ka­nom i Bo­nom. Tvr­tka je još lje­tos nu­di­la uslu­ge po ci­je­ni od 1000 do­la­ra, ali je odlu­či­la “de­mo­kra­ti­zi­ra­ti” ge­net­sko te­sti­ra­nje i uči­ni­ti ga do­stu­pnim što širem kru­gu lju­di pa je ci­je­nu sni­zi­la na 350 do­la­ra. Sni­ža­va­nje ci­je­ne bio je lu­kav po­tez pre­ma kon­ku­rent­skim tvr­tka­ma ko­je u SAD ni­ču kao glji­ve na­kon kiše.

Genomska tehnologija

Ubr­za­ni rast kom­pa­ni­ja ko­je se ba­ve ge­net­skim te­sti­ra­njem po­slje­di­ca je fan­ta­sti­čnog ra­zvo­ja ge­nom­ske te­hno­lo­gi­je pro­i­zašle iz pro­je­kta Ljud­ski ge­nom ko­ji je 2000. re­zul­ti­rao “knji­gom ži­vo­ta”. Ka­da je 1989. go­di­ne po­kre­nut taj gran­di­o­zni pro­jekt, bi­lo je pro­ci­je­nje­no da će de­ko­di­ra­nje čo­vje­ko­ve ge­net­ske šifre, pi­sma od tri mi­li­jar­de slo­va A,T,C, G?(skraćenice za ade­nin, ti­min, ci­to­zin i gu­a­nin) sta­ja­ti tri mi­li­jar­de do­la­ra. Bu­du­ći da je te­hno­lo­gi­ja u me­đu­vre­me­nu sna­žno na­pre­do­va­la, čo­vje­kov ge­net­ski kod oči­tan je po ci­je­ni od 500 mi­li­ju­na do­la­ra. No u po­slje­dnjih osam go­di­na te­hno­lo­gi­ja je i da­lje gra­bi­la na­pri­jed pa je ne­ko­li­ko kom­pa­ni­ja ra­zvi­lo no­ve me­to­de ko­je su zna­tno sni­zi­le ci­je­nu de­ko­di­ra­nja ge­no­ma.

Je­dna od tih kom­pa­ni­ja, 454 Li­fe Sci­en­ces, u pro­lje­će 2007. pre­dlo­ži­la je no­be­lov­cu Ja­me­su Watsonu da bu­de “po­ku­sni ku­nić” či­ji će de­ko­di­ra­ni ge­nom bi­ti ja­vno ob­zna­njen na in­ter­ne­tu. Watson, ko­ji je 1953. go­di­ne za­je­dno s po­koj­nim Fran­ci­som Cri­ckom ot­krio stru­ktu­ru DNK, oduševlje­no je pri­hva­tio po­nu­du. Tvr­tka 454 Li­fe Sci­en­ces oči­ta­la je Watsonov ge­nom u ro­ku od dva mje­se­ca i po ci­je­ni od mi­li­jun do­la­ra. Isto­do­bno kad i Watson, svoj ge­nom na in­ter­ne­tu je 2007. obja­vio i Cra­ig Ven­ter, sla­vni ame­ri­čki znan­stve­nik či­ja je bivša tvr­tka Ce­le­ra Ge­no­mics u tra­vnju 2000. pr­va oči­ta­la čo­vje­kov ge­net­ski kod. Ja­vnim ob­zna­nji­va­njem svo­ga ge­net­skog za­pi­sa Ven­ter i Watson izlo­ži­li su se ri­zi­ku da ra­zot­kri­ju ra­zli­či­te in­for­ma­ci­je o se­bi. Pri­mje­ri­ce, ka­da je 2007. go­di­ne Ja­mes Watson izja­vom da su “cr­nci ma­nje in­te­li­gen­tni od bi­je­la­ca” iza­zvao skan­dal pla­ne­tar­nih raz­mje­ra, znan­stve­ni­ci su “pro­čer­pka­li” po nje­go­vu ge­no­mu i ot­kri­li da sa­dr­ži čak 16 po­sto ge­na ko­ji po­tje­ču od ne­ko­ga cr­nog pre­tka iz Afri­ke.

Dekodirane šifre

Na­kon što su de­ko­di­ra­ne ge­net­ske šifre Ven­te­ra i Watsona, me­đu bo­ga­tim i sla­vnim lju­di­ma usli­je­di­la je pra­va?“ge­no­mo­ma­ni­ja”. Fi­zi­čar Ste­phen Hawking, su­o­sni­vač Mi­cro­so­fta Pa­ul Al­len, su­o­sni­vač Go­o­glea Larry Pa­ge i CNN-ova zvi­je­zda Larry King ne­ki su od celebrytija či­ji su ge­no­mi de­ko­di­ra­ni i po­hra­nje­ni na DVD-u. Sada tvr­tka Kno­me iz Mas­sac­hu­sett­sa nu­di de­ko­di­ra­nje cje­lo­ku­pnog ge­no­ma po ci­je­ni od 350.000 do­la­ra. Kom­pa­ni­ja Na­vi­ge­nics nu­di ge­net­ske te­sto­ve za 18 bo­le­sti po ci­je­ni od 2500 do­la­ra, dok tvr­tka DNA Di­rect ima u po­nu­di ge­net­ske te­sto­ve za de­se­tak bo­le­sti po ci­je­ni do 170 do 3400 do­la­ra. Ia­ko ni­su ta­ko pro­pul­zi­vne kao u SAD-u, tvr­tke ko­je ana­li­zi­ra­ju “ge­net­ski ma­ke-up” po­je­di­na­ca po­če­le su ni­ca­ti i u Eu­ro­pi.

DNK?Islanđana

Naj­po­zna­ti­ja me­đu nji­ma sva­ka­ko je island­ska kom­pa­ni­ja de­Co­de čiji je vlasnik po­zna­ti znan­stve­nik Ka­ri Ste­fans­son. Tvr­tka de­Co­de po ci­je­ni od 1000 do­la­ra nu­di in­for­ma­ci­je o po­ri­je­klu te te­sto­ve za 26 bo­le­sti. Dok po­ja­va ko­mer­ci­jal­nih te­sto­va ko­ji ot­kri­va­ju čo­vje­kov ge­net­ski ustroj po re­la­ti­vno do­stu­pnim ci­je­na­ma iza­zi­va ve­li­ki i, za­pra­vo, pri­ro­dan in­te­res kod mno­gih lju­di, ja­vlja­ju se i mno­ge dvoj­be.

- Ve­ći­nu ge­net­skih te­sto­va tre­ba uzi­ma­ti sa sta­no­vi­tom re­zer­vom. Uzrok ve­li­kog bro­ja bo­le­sti ili po­re­me­ća­ja ko­ji ima­ju na­slje­dnu kom­po­nen­tu ni­je još uvi­jek objašnjen i do­bro de­fi­ni­ran. Pri­mje­ri­ce, pro­mje­ne u DNK ko­je iza­zi­va­ju na­sta­nak Par­kin­so­no­ve ili Alz­he­i­me­ro­ve bo­lest ni­su još uvi­jek do­bro ra­zjašnje­ne ta­ko da te­sto­vi na ove bo­le­sti na osno­vi po­sto­je­ćih, re­la­ti­vno ne­po­u­zda­nih bi­lje­ga ne pru­ža­ju lju­di­ma ko­ri­snu in­for­ma­ci­ju o mo­gu­ćno­sti ra­zvo­ja ovih bo­le­sti - po­ja­sni­la je dr. Ugar­ko­vić.

Ona je, me­đu­tim, ista­knu­la da po­sto­je i ge­net­ski do­bro objašnje­ne bo­le­sti kao što su ne­ki ti­po­vi ra­ka, pri­mje­ri­ce, me­la­nom ili rak doj­ke kod ko­jih su ge­net­ski te­sto­vi pri­li­čno po­u­zda­ni. - U slu­ča­ju tih bo­le­sti te­sto­vi ima­ju smi­sla jer s ve­li­kom si­gur­nošću mo­gu upo­zo­ri­ti lju­de da bi u ne­ko do­gle­dno vri­je­me mo­gli ra­zvi­ti bo­lest i po­ta­knu­ti ih na re­do­vi­te kon­tro­le ka­ko bi se bo­lest na vri­je­me ot­kri­la i na taj na­čin omo­gu­ći­lo nje­zi­no izlje­če­nje. Ti te­sto­vi po­ne­kad mo­gu po­mo­ći i u oda­bi­ru naj­bo­lje te­ra­pi­je kad se je bo­lest već ra­zvi­la. Pa­ci­jen­ti­ce ko­je bo­lu­ju od odre­đe­nog ra­ka doj­ke ra­zli­či­to re­a­gi­ra­ju na li­je­ko­ve ovi­sno o svom ge­net­skom ustro­ju - re­kla je dr. Ugar­ko­vić.

Dr. Kri­sti­an Vla­ho­vi­ček s Pri­ro­do­slo­vno-ma­te­ma­ti­čkog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu, sma­tra da sva­tko ima pra­vo sa­zna­ti svoj vla­sti­ti “gen­ski pro­fil", po­naj­pri­je u svr­hu što ra­ni­jeg pre­po­zna­va­nja sklo­no­sti odre­đe­nim bo­le­sti­ma.

Genetski profil

- Što smo ra­ni­je svje­sni po­ten­ci­jal­nih ri­zi­ka, to ra­ni­je mo­že­mo dje­lo­va­ti pre­ven­ti­vno ka­ko bi­smo učin­ko­vi­ti­je ot­klo­ni­li ta­kve ri­zi­ke. Pre­ven­ti­vno dje­lo­va­nje je da­le­ko na­je­fi­ka­sni­ji i naj­je­fti­ni­ji oblik li­je­če­nja i, ako smo pre­po­zna­li po­ten­ci­jal­ni ri­zik, lakše će­mo se od nje­ga mo­ći zašti­ti­ti. Pri­tom je va­žno da smo o sva­kom ko­ra­ku i mo­gu­ćim isho­di­ma iscr­pno in­for­mi­ra­ni - re­kao je Vla­ho­vi­ček te ista­knuo da je nu­žan ve­li­ki oprez ka­ko se po­da­ci do­bi­ve­ni pu­tem ge­net­skih te­sto­va ne bi ko­ri­sti­li u dru­ge svr­he osim oso­bnih.

Đur­đi­ca Ugar­ko­vić na­po­me­nu­la je da ve­ći­na bo­le­sti na ko­ja se oba­vlja­ju te­sti­ra­nja za­sad ni­je izlje­či­va. - Re­zul­ta­ti te­sto­va sto­ga če­sto mo­gu iza­zva­ti za­bri­nu­tost i pa­ni­ku kod lju­di. Me­du­tim, ova­kvi ti­po­vi ana­li­za ima­ju bu­du­ćnost i dalj­nji ra­zvoj ge­ne­ti­ke i objašnje­nja na­stan­ka ra­znih bo­le­sti na ra­zi­ni pro­mje­na u mo­le­ku­li DNK si­gur­no će pri­do­ni­je­ti ve­ćoj po­u­zda­no­sti, pa ta­ko i ko­ri­sno­sti ova­kvih te­sto­va. Za sa­da ovi te­sto­vi če­sto ima­ju više izra­že­no ko­mer­ci­jal­no zna­če­nje ne­go što pri­do­no­se una­pre­đe­nju kva­li­te­te zdra­vlja i ži­vo­ta - rekla je dr. Ugar­ko­vić.

Hrvatska treba zakonski zaštititi privatnost

U Hrvatskoj još nema tvrtki poput 23andMe ili deCode, ali su dostupni genetski testovi za nasljedni oblik raka dojke i jajnika. Testiranje, koje stoji 13.500 kuna, obavlja se u tvrtki Ruđer Medikol dijagnostika, spin-off kompaniji Instituta “Ruđer Bošković”. Proteklih mjeseci, pak, u našim je medijima agresivno promoviran jedan privatni laboratorij koji po cijeni od 2200 kuna nudi kućni test utvrđivanja očinstva. Takva testiranja u većini europskih zemalja rade se isključivo uz sudski nalog. Kako bi Hrvatska idućih godina mogla postati plodno tlo i za nicanje raznih tvrtki koje nude komercijalne genetske testove, postavlja se pitanje treba li to područje ostaviti na volju zakonima tržišta ili ga zakonski regulirati.

- Hrvatska bi trebala imati dobru legislativu po pitanju stroge zaštite privatnosti takvih podataka, a svakako i zahtijevati da se testovi mogu obavljati isključivo uz informirani pristanak osobe koju se testira - istaknuo je dr. Vlahoviček. Slično misli i dr. Ugarković. - Prije izdavanja dozvola za rad tvrtki koje se bave genetskim testiranjima treba zakonski zaštititi tajnost podataka dobivenih analizom DNK jer se ti podaci lako mogu zloupotrijebiti. Primjerice, poslodavci bi pri zapošljavanju ili davanju otkaza radnicima mogli koristiti podatke o “genetskoj kvaliteti” pojedinca - istaknula je dr. Đurđica Ugarković.

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum